Pravilnom ishranom ne samo da će te izgledati i osećeti se bolje, nego Vam može pomoći ako osećate bol u grudima dok trčite ili ste pod stresom. Srce vas opozorava da nema dovoljno krvi i kiseonika. Pomozite mu tako što ćete promeniti način ishrane.

Ako osetite bol u grudima dok trčite, penjete se uz stepenice, nosite teške stvari ili ste pod stresom, velika je verovatnoća da imate angina pektoris. To je medicinski termin za bol u grudima koji nastaje kada srce ne dobija onoliko krvi i kiseonika koliko mu je potrebno, posebno pri povećanoj fizickoj aktivnosti ili u situacijama jakih uzbudjenja.

Ovo se najčešće dešava usled zapušenja jedne ili više srčanih arterija, kad srce može dobiti dovoljno krvi samo ukoliko niste izloženi fizičkom naporu, ili pak sedite.

Osim bola u grudima, postoji mogućnost da se angina pektoris manifestuje i kao nelagodnost u vratu, vilici, ramenu, levoj strani ledja ili ruci. Bol koji u slučaju stabilne angine obično traje najviše pet minuta uvek se pojavljuje prilikom istih aktivnosti, tako da ga možete predvideti.

Medjutim, u slučaju nestabilne angine, simptomi nisu predvidljivi, pa se bol moze javiti čak I prilikom mirovanja I trajati nešto duže – ova vrsta angine često upozorava na predstojeći infarkt. Postoji I ne tako česta spazmična angina, kad grčevi u krvnim sudovima srca smanjuju dotok krvi u ovaj mišić.

Budite Aktivni

Istraživanja pokazuju da su ljudi koji su fizički neaktivni podložniji angina od onih sto se bave sportom, ili makar odvoje pola sata dnevno za laganu šetnju.

Takodje, pušenje povećava rizik od ovog oboljenja, baš kao i prekomerna telesna težina, koja može izazvati visok krvni pritisak.

Angina pektoris češća je kod osoba koje imaju visok nivo holesterola u krvi ili boluju od dijabetesa, kao i kod onih čiji su preci imali srčane tegobe, a rizik od obolevanja povećava se s godinama zivota.

Primećeno je da se ovo oboljenje znatno češće javlja kod muškaraca, posebno nakon 50. Godine, nego kod žena.

Smehom Do Zdravog Srca

Istraživanja su pokazala da smeh deluje kao lek, bar kad su u pitanju bolesti srca i krvnih sudova. Naime, stručnjaci kazu da smejanje uništava hormone odgovorne za stres i podiže nivo dobrog holesterola u krvi.

Za sprečavanje srčanih bolesti važan je i san – utvrđeno je da su oni koji manje spavaju podložniji kardiovaskularnim tegobama od onih što u snu provedu osam sati dnevno. Nedostatak sna može podići krvni pritisak i poremetiti nivo sećera u krvi.

Recite Ne Masnoj Hrani

Ako želite da sačuvate srce i krvne sudove, izbegavajte masnu hranu, punu holesterola i triglicerina. Umesto svinjskim mesom, trpezu obogatite piletinom bez kožice ili ribom, a meso dinstajte na malo ulja ili kuvajte.

Ako ne želite da se odreknete crvenog mesa, pokušajte da ga ne jedete više od dva-put nedeljno. Masti životinjskog porekla možete zameniti suncokretovim uljem, a u ishrani se posebno preporučuje upotreba maslinovog ulja, koje snižava loš holesterol.

Takodje, savetuje se da konzumirate manje soli, šećera i belog brašna. Nisu poželjni ni kafa, čaj, slatkiši I grickalice, kao ni konzumiranje mlečnih proizvoda u velikim količinama.

Pritom, stručnjaci preporučuju više obroka tokom dana – umesto da se dva ili tri puta obilno zasitite, pokušajte da organizujete dan tako da imate vremena za bar pet ili šest laganijih obroka.

Jedite Voće i Povrće

Osim što je prirodni antioksidans, vitamin C reguliše nivo holesterola u krvi i pomaže organizmu da se zaštiti od kardiovaskularnih bolesti. Ananas, groždje, narandže, limun, grejpfrut i jabuke puni su ovog dragocenog vitamina, te se preporučuje da ih jedete što češće.

Pritom, dokazano je da sok od pomorandže smanjuje zadebljanje krvnih sudova i do 30 odsto, te tako omogućava normalan protok krvi. Vitamin A takodje je veoma važan, a u dovoljnim količinama ima ga u kajsiji i dunji.

Takodje, odličan saveznik u prevenciji jeste i avokado. S druge strane, jabuke, kruške i šljive bogate su rastvorljivim vlaknima, za koja se holesterol vezuje da bi se kasnije izbacio iz organizma.

Bogat izvor vlakana su i integralne žitarice. Povrće je takodje dragoceno u prevenciji, ali I u lečenju angine pektoris, posebno zeleno lisnato, a beli luk je odličan za opuštanje krvnih sudova, ojačavanje arterija i snižavanje krvnog pritiska i holesterola.

Sladokuscima se preporučuje med, koji u kombinaciji s limunom čisti krvne sudove i snižava nivo lošeg holesterola.

Dragocena Riba i Orasasti Plodovi

Stručnjaci ističu da bi riba bogata omega-3 masnim kiselinama trebalo da vam se nadje na trpezi bar dvaput nedeljno, jer ove kiseline smanjuju trigliceride u krvi i podižu nivo dobrog holesterola, snižavajuci nivo onog lošeg.

Takodje, sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka i održavaju krvne sudove zdravim. Omega-3 masnim kiselinama najbogatiji su losos, skuša, haring, tuna i rečna pastrmka.

Riba sadrži i koenzim Q10, prirodni antioksidans neophodan za normalan rad srca, koji povećava elastičnost krvnih sudova i sprečava njihovo zacepljenje.

Takodje, riba je puna vitamin E, koji je jedan od najznačajnijih antioksidansa, a nalazi se i u orasastim plodovima.

Lešnici, bademi i orasi sadrže i amino-kiseline, koje sprečavaju stvaranje ugrušaka u krvi, a orasasti plodovi mogu se iskoristiti i za spravljanje raznih specijaliteta s ribom.